Aktuelno

Mokrin je još jednom je potvrdio status svetskog centra vaskršnjih svečanosti. Na održanom 36. Svetskom prvenstvu u tucanju farbanim kokošijim jajima, titulu najtvrđeg jajeta i šampionski pehar osvojila je Ivana Prodanović, dok je u kategoriji juniora najbolji bio Dušan Terzić. Manifestacija je održana uz podršku Saveta mesne zajednice Mokrin, Grada Kikinde i Pokrajinske vlade. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, uputio je srdačne čestitke pobednicima i svim meštanima Mokrina.

''Mokrinska tucanija je brend po kojem je naš kraj prepoznatljiv u celom svetu. Čestitam Ivani i Dušanu na velikom uspehu i na tome što su šampionske titule zadržali kod kuće. Ova manifestacija je simbol naše tradicije, sloge i radosti koju Vaskrs donosi. Grad će uvek stajati iza ovakvih događaja koji čuvaju naše običaje i okupljaju ljude svih generacija“, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Pobednica Ivana Prodanović, kojoj je ovo druga titula nakon uspeha 2022. godine, u finalu je nadjačala Milivoja Radojčina. Kako kaže, iza vrhunskog rezultata stoji dugotrajna priprema i oštro oko za odabir pravog jajeta.

''Pripreme počinju još u januaru kada sa ocem krećem u potragu. Uglavnom se gleda da jaje ima dobar zvuk i da je normalne veličine“, otkrila je svoju tajnu svetska šampionka Ivana Prodanović.

Ništa manje uzbudljivo nije bilo ni u juniorskoj konkurenciji, gde je Dušan Terzić savladao Georgija Malenčića.

''Prvi put učestvujem i put do prvog mesta nije bio lak. Deda mi je pomogao da izaberem jaje, a birali smo ga celu zimu“, ispričao je mladi šampion Dušan Terzić.

Iako su na takmičenju učestvovali gosti iz mnogih gradova i zemalja, Živica Terzić, predsednik takmičarske komisije, ističe da iskustvo i posvećenost lokalnih odgajivača često prave presudnu razliku.

''Pobeđuju oni koji gaje kokoške i intenzivno tragaju za tvrdim jajetom. Ko se time bavi sa tolikom posvećenošću, taj se uvek nađe u samom finalu ili završnici takmičenja“, objasnio je Živica Terzić.
 

Najradosniji hrišćanski praznik, Vaskrs, obeležen je u Kikindi svečanom liturgijom koja je okupila veliki broj vernika. Hram ispunjen do poslednjeg mesta i praznična atmosfera prožeta molitvom i pesmom poslali su snažnu sliku duhovne obnove i jedinstva građana. Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, koji je zajedno sa svojim saradnicima ukazao na važnost očuvanja tradicije i zajedništva u savremenom trenutku.

''Vaskrs je praznik koji nas podseća da je život pobedio smrt. Naši hramovi su puni, što pokazuje koliko je ljudima potrebno jedinstvo i okupljanje oko vrednosti koje su nas održale kroz vekove. Neka ovaj praznik donese mir i ljubav u svaku porodicu“, izjavio je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Tokom bogosluženja pročitana je Vaskršnja poslanica patrijarha srpskog, u kojoj je istaknuto da jevanđeljske istine nisu apstraktne misli, već živo vođstvo za svakodnevni život. Otac Nikola Mišković izrazio je veliko zadovoljstvo odzivom građana, naglasivši da je ovogodišnja liturgija jedna od najmasovnijih u poslednje dve decenije.

''Danas smo se okupili u ogromnom broju, sa oko 600 pričasnika. To je pokazatelj da je vaskrsli Gospod Isus Hristos uvek tu da nas sabere i ujedini. Svim sugrađanima želimo da praznik provedu u miru, zdravlju i radosti, sa svojim najmilijima“, poručio je otac Nikola Mišković.

Nakon liturgije, upriličen je i poseban program za najmlađe. Glumci iz dečjeg pozorišta ''Lane“ obradovali su prisutne vernike, a posebno mališane, deleći vaskršnja jaja i slatkiše, čime je na najlepši način zaokruženo praznično jutro u Kikindi.
 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, u Galeriji Kulturnog centra u Kikindi otvorena je prva samostalna izložba umetnika Milorada Kneževića iz Bašaida. Postavku čine portreti i motivi svakodnevnog života koji slave tradiciju, prijateljstvo i romsku kulturu. Kikindska publika ima priliku da se upozna sa radom autora koji je, uprkos životnim izazovima, ostao veran umetnosti. Knežević, koji je radni vek proveo kao dizajner i nastavnik likovnog, kroz svoje slike donosi emotivan prikaz ljudi iz svog okruženja. Svečanom otvaranju prisustvovao je gradonačelnik Mladen Bogdan sa svojim saradnicima, kao i predstavnici romskih institucija.

Željko Radu, v. d. direktora Kancelarije za inkluziju Roma, istakao je značaj kulture, ali i ključni problem sa kojim se zajednica suočava:

''Problema je mnogo, ali ono što uvek napominjem jeste da smo siromašni zato što smo neobrazovani, a neobrazovani zato što smo siromašni. Jedini izlaz iz tog začaranog kruga jeste da što više promovišemo i ističemo obrazovanje Roma,“ poručio je Radu.

Izložba predstavlja primer dobre prakse Grada Kikinde u unapređenju položaja romske manjine i promociji njihove bogate kulturne baštine:

''Ovo je moja prva samostalna izložba. Moja pomajka je bila Romkinja i otuda ljubav prema njihovoj kulturi i narodu. Volim da slikam portrete jer na taj način predstavim osobu, kroz svaku crtu lica,“ izjavio je Milorad Knežević.

Pored portreta običnih ljudi, posetioci mogu videti i prikaze konja, kao i portrete velikana poput Nikole Tesle i Đorđa Balaševića.

Životni put Milorada Kneževića dokaz je da talenat uvek pronađe put. Iako je prvobitno završio zanat za metalostrugara, kasnije je diplomirao na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Gde god je radio – od NIS-a do „Toze Markovića“ – ostavljao je tragove na zidovima u vidu murala i slika.
 

Svečanim podizanjem plavo-zelene zastave sa crvenim točkom ispred Gradske kuće, Kikinda je obeležila Svetski dan Roma. Ovaj čin simbolizuje pripadnost romske zajednice lokalnoj sredini i jasnu poruku da su njihova tradicija, kultura i identitet neraskidiv i ravnopravan deo društva. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Gradske uprave i romske zajednice, a centralni deo obeležavanja bio je usmeren na mlade i njihovu ulogu u budućnosti grada. Nakon ceremonije podizanja zastave, u kabinetu gradonačelnika Mladena Bogdana upriličen je prijem za srednjoškolce romske nacionalnosti. Tokom razgovora, učenici su imali priliku da iznesu izazove sa kojima se suočavaju tokom školovanja i svakodnevnog života.

''Grad Kikinda ne gleda na ovaj dan samo kao na protokol, već kao na potvrdu istinskog zajedništva Srba i Roma koji vekovima dele istu sudbinu na ovim prostorima. Podizanjem zastave ne samo da pokazujemo koliko nam je važan ovaj datum, već je stavljamo u ravnopravan položaj sa svim drugim zastavama. To znači da se tradicija i običaji romskog naroda poštuju na istom nivou“, poručio je Bogdan.

Gradonačelnik je dodao da će Grad nastaviti da sprovodi konkretne mere za unapređenje položaja ove zajednice, sa posebnim fokusom na stipendiranje i podršku mladima, kako bi svako dete, bez obzira na nacionalnu pripadnost, imalo jednake šanse za uspeh.

Značaj podrške institucija i nevladinog sektora istakla je Marijana Radu, studentkinja vaspitačkog smera, koja je ukazala na to da je obrazovanje jedini siguran put ka emancipaciji:

''Veoma je važno obeležavati ovaj datum, kako bi romska deca bila obrazovana i poštovana. Zahvaljujući organizaciji ’Roma Rota’ imala sam priliku da se obrazujem i usavršavam.“
 

Izgradnja fekalne kanalizacije u kikindskom naselju Strelište ulazi u završnu fazu. Iako su radovi u prethodnom periodu beležili zastoje, gradonačelnik Mladen Bogdan, potvrdio je da su prepreke prevaziđene i da građani mogu biti spokojni. Projekat, koji je od vitalnog značaja za ovaj deo grada i predstavlja jedan od najsloženijih infrastrukturnih poduhvata u novijoj istoriji Kikinde. Kompleksnost radova dodatno je otežala činjenica da je teren zasićen postojećim instalacijama, naftovodima i kanalima. Projekat obuhvata 4.472 metra vakuumske kanalizacione mreže, 114 vakuumskih šahtova, potisni vod dužine 546 metara i izgradnju vakuum stanice. Gradonačelnik je istakao da je svestan nezadovoljstva građana zbog probijanja rokova, ali naglašava da su razlozi bili objektivne prirode, prvenstveno zbog nelegalne gradnje naselja u prošlosti.

''O fekalnoj kanalizaciji u ovom naselju priča se od kada je ono nastalo. Deo problema je bio i taj što je Strelište izgrađeno bez potrebnih dozvola i nije bilo legalizovano. To je izazvalo najveće probleme i upravo je to razlog što nismo želeli u ranijem periodu da obećavamo ono što ne možemo da ispunimo. Izvođači radova i nadzorni organi dali su garancije da novih zastoja neće biti. I sam sam bio ljut zbog zastoja, ali na neke stvari mogli smo da utičemo jako malo, a na većinu nismo. Zastoja više neće biti i meštani Strelišta mogu da budu spokojni. Naši sugrađani su na kanalizaciju čekali jako dugo i sada će je konačno i dobiti'', istakao je gradonačelnik.

Zbog specifične konfiguracije terena i nižeg nivoa zemljišta u odnosu na železničku prugu, klasična gravitaciona kanalizacija nije bila primenljiva. Stručnjaci su kao jedino održivo rešenje projektovali vakuumsku tehnologiju.

U Gradu naglašavaju da se ovim projektom ne rešava samo problem Strelišta. Pozicija nove vakuum stanice projektovana je tako da omogući jednostavno priključenje buduće faze, kojom će biti obuhvaćeno i naselje Železnički Novi Red.